Zapadnopravoslavna crkva

Догматски слична старокатоличкој цркви. Вођ је „архиепископ" Иван Дивљаков. Седиште је у
Београду, a броји око 2.000 чланова. Основана је 1875. године одвајањем од Римокатоличке цркве, а
центар је био у Швајцарској. Повод је било доношење прокламације о непогрешивости папе. Тада су
се неки римокатолички бискупи успротивили и одвојили од матице, основавши цркву под именом
„Старокатоличка црква". Она није била дугог века, услед снажног притиска Ватикана, поготово у
време два светска рата.
У Југославији постоји од 1921. године. Први бискуп био је Марко Калођера. Он је, међутим, без
обзира на то што је исказао лојалност Павелићу у време НДХ, изопштен на инсистирање Ватикана, а
убрзо после тога је и стрељан. Године 1985. и званично Старокатоличка црква за Југославију мења
назив у „Западноправославна црква". Разлике у односу на традиционалне православне цркве јесу
литургијске природе. Највиши орган је „свети синод", са седиштем у Њу Џерзију, у САД. Било је
више неуспешних покушаја уједињавања са Српском православном црквом.