Baptisti

Године 1521. у немачком градићу Цвикауу појављује се секта баптиста (у преводу:
прекрститеља), коју је основао Тома Минцер, бивши лутерански пастор. Стварање секте баптиста има
предуслове у чињеници да је у свом саставу имала људе и воће радикалније од
реформатора. Баптисти нису задовољни само делимичним променама које су увели реформатори,
него траже и социјалне и политичке промене. Ево главних карактеристика баптистичког учења.
Најпре догматска усаглашеност неких елемената са Светим писмом и званичним учењем
Православне цркве. Ти елементи су следећи:
• богооваплоћење Господа Исуса Христа и Пресвете Деве Марије;
• распеће Христово;
• васкрсење Христово;
• вазнесење Христово;
• не прогнозирају други Христов долазак;
34
• празнују недељу, Божић, Васкрс, Духове.
Наравно, постоје и одступања:
• Свето писмо је велико, непогрешиво и једини извор дела;
• не постоји прародитељски грех;
•чланови могу бити само новокрштене особе;
• крштавају се (и то обредним урањањем у воду) само одрасле особе,
старије од 15 година, проверене и процењене од стране осталих чланова;
• члан, дакле, мора бити проверен, што значи беспрекоран у познавању Светог писма, у
уредности коју прописује Црква којој жели да припада;
• нема класичног/званичног свештенства. Постоје „ђакони" и „проповедници" који се бирају
мећу верницима;
• не постоје свете тајне, већ обреди: крштења, вечере Господње, брака и слично;
• одбацују се молитвено обраћање Богородици и светитељима;
• не поштују се крст и иконе;
• једна од најкарактеристичнијих црта баптиста јесте доследност у настојању ка одвајању Цркве од
државе. У време настанка баптиста ова идеја била је радикална, а почев од Француске буржоаске
револуције наовамо у готово свим европским државама она је и остварена.
Начелно гледано, баптисти су, као једна од првих организованих секти са, за оно време, прилично
дисциплинованим чланством, били идејни ослонац настанка и неких других секти на пример,
адвентиста и Јеховиних сведока, а на социјално-политичком плану француском и руском лаицизму.
По питању војног рока они не одбијају служење, али прихватају само цивилно служење Тако је и
председник САД, Бил
Клинтон, будући да је баптиста, одбио да иде у рат у Вијетнам. С обзиром на тренутно понашање,
или су се догме баптиста измениле или су оне, можда, факултативне, или Клинтон више није
баптиста, а може бити и да бомбардовања Републике Српске и СР Југославије заправо није ни било.
Баптисти су најбројнија псеудохришћанска секта. Рачуна се да их у целом свету има око шездесет
милиона крштених, што са члановима породица кандидатима за крштење и симпатизерима,
превазилази број од сто милиона. С обзиром на то да су многобројни, те да су од свих нововековних
хришћанских деноминација догматски најприближнији традиционалним црквама, у свету се води
полемика да ли су баптисти секташи или се, можда, може говорити и о баптистичкој цркви. Став
Српске православне цркве јесте да баптисте, иако су догматски блиски традиционалним црквама, не
можемо назвати црквом, пошто немају јерархију (свештенство), те немају апостолску и
светодуховну везу са оснивачем Цркве, Господом Исусом Христом. Следствено томе, „новокрштени"
не прима Свети Дух, нити Светог Духа уопште има у баптистичким богомољама. Ово је сасвим
довољно да се закључи да баптисти не могу никако бити црква. Мислимо да ће Господ Бог у
датом тренутку ценити добротворне и хуманитарне активности баптиста које они спроводе кроз разне
организације и разна удружења као што су „Љуби ближњега свог" и слично. Поред ових организација
постоји и издавачка кућа „Алфа и омега".
Први баптисти у Срба јавили су се 1905. Било их је око 70. Данас их је више, и то захваљујући једном
Пећанцу, Србину. Пећка патријаршија је после велике сеобе била неко време затворена, а приликом
обнављања у 18. веку населила је на црквеном имању у својој непосредној околини више стотина
Срба из Црне Горе. Тако ће настати село Љевоша. чији ће житељи више векова одано чувати и
неговати манастир и имање, али ће, гле чуда, изнедрити тренутно водећег српског баптисту, Сима
Ралевића!
Прве баптистичке „истине" Ралевић (1940) је дознао на одслужењу војног рока од једног војника
баптисте. То га је потакло да размишља о животу и животним истинама, те баптистичким „поукама"
и „суштинама". Тако му се у сну једне ноћи „јавио" Господ и рекао: „Симо, сруши стару кућу и зидај
нову". Симо је то преносно схватио као поруку да треба да промени веру и сагради баптистичку
богомољу. Тако се и десило да, повише Пећке патријаршије, данас постоји велелепна,
модерно архитектонски решена, баптистичка богомоља, а коју, за сада, (осим када доћу гости са
стране) посећује, срећом, само Ралевићева породица.
Рачуна се, према броју крштења, да у СРЈ живи око 3.000 баптиста, а да
их је, са члановима породица, кандидатима за крштење и симпатизерима, нешто преко 5.000. Имају
92 објекта у СРЈ и подељени су у два савеза северни и јужни.
Баптисти су иначе, слично православним црквама, организовани по принципу аутокефалности, мада
постоји тесна мећусобна повезаност и сарадња, како догматско-теолошка, тако и социјална,
финансијска и каритативна. Баптистима Европе координира центар из Лондона, под именом Савез
баптистичких цркава Европе, а на нивоу света Унија баптистичких цркава света, са центром у
Вашингтону.