Nazareni

Назарени су први секташи мећу Србима. Још према аустроугарским подацима са краја 19. века, од
укупног броја назарена у царевини, а било их је око 10.000, њих 4.500, дакле готово половина, били
су Срби. Данас се процењује да у СРЈ живи око 5.000 назарена, према броју крштења, а са члановима
породица, секта укупно има око 8.000 следбеника. Центар им је у Новом Саду и имају у свом
власништву 80 објеката.
Основао их је 1830. године Швајцарац Самуел Фрелих. Он је пре тога био лутерански пастор,
потом баптиста, а затим је основао своју „свету општину" у градићу Лајпвилу. У свом учењу
назарени одбацују: • Свето писмо Старог завета и сматрају га само историјском књигом;
• Богородицу и светитеље;
• поштовање крста и икона;
• пост;
• црквене празнике;
• служење војног рока и учешће у рату.
Римокатоличку цркву сматрају „великом блудницом", а према православнима су прозелитски
расположени.
Осим наведеног потребно је навести и следеће:
•јерархију чине „ћакони". На челу сваке области, која може имати и више богомоља, стоји „ђакон",
потом слуге, па верници. „Савез ћакона" води заједницу која је организована на аутокефалном
принципу, а на чијем челу је старешина;
• крштавају се само старији од 14 година, и то на реци, уз ритуално опаљивање (сагоревање) греха
огњем;
• причест и вечера Господња обављају се уз исповед греха.
Назарени су секта чија бројност последњих деценија стагнира.