уторак, 16. април 2013.

Hristova crkva

Ово је једна од најзначајнијих верских заједница у Америци. Има око четири милиона верника. Код
нас има око 100 чланова. Карактеристика ове заједнице је да она није настала одвајањем од неких
других верских заједница, већ је заснована на жељи да се уједини расцепкано хришћанство, посебно
римокатолици, православни и протестанти, као и представници других верских заједница.
Што се учења тиче, држе се искључиво Библије. Сматрају да је хришћанство, присуством многих
цркава, вероучитеља, теолога, уопште светог предања, извитоперило учење и одвојило га од извора.
Зато се треба држати Библије. Сходно томе, немају класичне богомоље, него обичне просторије. He
носе неку посебну одору, не крсте се када се обраћају Богу. Старешинство се бира на консултативним
скуповима. Централа је у САД. Финансирају се добровољним прилозима и наплатом школарине. Ово
је наднационална верска заједница, јер у својим редовима има бивше припаднике различитих вера и
конфесија, углавном интелектуалце.

Slobodna crkva

Настала 1978. године, са седиштем такоће у Београду, и то пошто се један део отцепио од „Цркве
божије". Црква у СРЈ има 2 објекта и око 200 чланова.
• немају Свету Тројицу, него верују само у једног Бога и у Христа као посредника;
• душа долази у дете не преко Бога, него преко биолошког оца;
• не толеришу хијерархију, већ се залажу за аутономност цркве,
• не дају ученике у теолошке школе;
• ћаво/сотона јесте људско биће, а демон духовно.

Bozija deca- Familija ljubavi

Случајеви и проблеми наших грађана са „Божјом децом" толико су драстични да сам одлучио
да ову секту обрадим детаљније. Породица младог методистичког проповедника Дејвида Берга
скрасила се коначно, (после вишегодишњег сељакања) средином шездесетих, на калифорнијској
обали. Купили су кућу, а мајци, социјалном раднику, добро је кренуо посао на плану
збрињавања деце и малолетних делинквената. Њен посао се тада младом Дејвиду учинио
компатибилним са његовим проповедничким радом. И заиста, млад, христоликог изгледа и дуге косе,
брзо је привукао пажњу, најпре штићеника своје мајке, а затим се одважио и основао своју прву секту
под именом „Покрет младих за Христа". Берг проповеда Свето писмо, али подржава и хипи-покрет и
рок-музику и иступа против политичког естаблишмента. Окупља младе у природи, по парковима и
плажама. Његове проповеди смењују се са наступима локалних рок-група, или се, пак, наизменично
пушта музика са озвучења. При томе његова мајка дели сендвиче, кока-колу, кикирики. Берг је тако
напустио богослужења у локалној цркви и одметнуо се, рекавши да жели да мисионари у народу.
Бергова богослужења су тако збиља личила на рок-хепенинге. „Покрет младих за Христа"
растао је. Прво су приступила деца из социјалног дома његове мајке, па су полако почели приступати
и други. Дисциплина у секти била је беспрекорна. Кренула су путовања по целој Калифорнији, а
почели су и медијски наступи. Уз повећање чланства, Берг именује своје заменике-свештенике.
Године 1968. секта добија име „Божија деца", што није био Бергов проналазак, али се под
овим именом секта највише прочула. Управо у то време, крајем шездесетих и почетком седамдесетих
година, Берг коначно артикулише и своје учење. Укупном анализом, учење можемо представити у
следећим тачкама:
• Дејвид Мозес Берг јесте „пророк судњег дана, пророк апокалипсе".
Он, Дејвид Мозес Берг, лично од Бога добија инструкције и предвиђа да пут америчког
империјализма води ка апокалипси.
• Као пророк судњег дана, Берг је спреман да понуди пут спасења кроз свој „закон љубави".
• Све ствари које воде ка љубави и појачању љубави дозвољене су. Музика, дроге, алкохол, секс,
све су то путеви страсти, путеви љубави, али и путеви спасења.
• Љубав је неопходна за спасење. Љубав је неопходна да би неко био штићеник пророка Берга. Зато
се једино може мисионирати кроз
љубав. Једино се кроз љубав постаје члан „Божије деце".
• Мисионарски стил зове се „flirty fishing" односно „лов завођењем". Од младих чланица се тражило
да обилазе барове, клубове. ресторане, да заводе мушкарце. одведу их у кревет, а потом их приволе
да дођу у секту.
• Дозвољени су сви видови вођења љубави. У оквиру „Божије деце" егстирају сви облици
сексуалних девијација, дакле, хомосексуализам, лезбијство, педофилија, инцест...
• „Проституисање за Исуса" предвиђено је и за мушкарце. „To није класична проституција, то је
проституција за Исуса. Ми умилостивљујемо драгог Бога, дајући себе другом, дајући другом кроз
секс шансу да воли", говорио је Берг.
• Крајем седамдесетих Берг је назвао себе Мојсије Давид и прогласио се „пророком апокалипсе",
као и „свештеником цркве спасења". коју више не зове „Божја деца", већ „Фамилија љубави", а њега
од миља зову кратко „мистер МО".
• У име мисије именовао је преко сто мисионара да шире учење и умножавају чланство у свету.
• Устројена су и правила за чланство у „Фамилији љубави". После успелог врбовања наступа
шестомесечни пробни период, а онда, ако је све у реду, кандидат потписује „револуционарни
уговор".
• Живи се скромно, обично у изнајмљеним становима.
• Такоће се живи у промискуитету, а дозвољена је и могућност брака.
• Инсистира на новцу, то јест препродаји музичких касета, плоча, рок-публикација, графика, слика, а
посебно на продаји публикација саме организације.
• Врло активан осамдесетих, последњих година мистер МО се следбеницима обраћа путем
47
писама, која за њих имају обавезујући карактер. Писма су, знамо, коментари јеванћеља.
• Промискуитетних заједница под именом „Фамилија љубави" или „Божија деца" има данас
широм света, али у оним земљама где нису забрањени.
• Оцењено је да делатност секте превазилази оквире гарантоване слободе вероисповести, па је
секта забрањена у више држава САД и Европе. Организација је посебно у Енглеској раширила
педофилију.
• Из свих тих разлога мистер Мо се обратио чланству са препоруком да све што се ради задрже за
себе и да полицији ништа не причају, иначе ће их снаћи проклетство.
Наравно, мисионари „Божије деце" нису заобишли ни Југославију. Укупно 37 младића и девојака
отишло је у њихова прихватилишта, а од тога је њих 12 остало на својим одредиштима. Од тога је
било 6 малолетних девојака. Мисија „Божије деце" траје од 1984. Упознао сам неке од родитеља
девојака које су биле чланице „Божије деце". Успео сам лично да упознам и саме чланице, а
да оне не знају да сам из полиције. Као и много тога, педантни Американци, иако имају на хиљаде
верских заједница и удружења граћана, убележили су у регистар и „Фамилију љубави". Та
организација пријављена је сада као каритативна организација, чији је делокруг рада брига о деци без
родитељског старања, брига о старим лицима, брига о оболелима од АИДС-а... Према регистру има
око 20.000 чланова из 86 земаља света, мећу којима је и Југославија. Мећутим, за разлику
од Маћарске, Словачке, Румуније и Аустрије, на пример, не стоји да имају центар у Југославији, већ
да у нашој земљи постоји само чланство. Целокупне послове последњих година у организацији води
Линда Берг, ћерка Дејвида Берга.

Crkva Bozija

Седиште „Цркве божије" у Југославији налази се у Београду. Организација има око 500
присталица и 20 објеката. Код нас се појавила између два рата. „Црква божија" основана је 1886. у
граду Кливленду, у држави Тенеси, у САД. Настала је реформом баптистичке цркве, те је отуда
учење ових двеју организација слично. Интересантно је да припадник „Цркве божије" верује да је
после свог крштења и одређеног молитвеног периода способан да лечи, истерује ђаволе, чини чуда и
слично. Карактеристично је да се причест обавља уз службу „ногоопрања", па их каткад зову
„ногоопрани".
Седиште „Цркве божије" за Европу је у Оберслуму, у близини Штутгарта, у Немачкој. Црква
се самофинансира и то тако што је сваки члан дужан да десетину својих прихода да као прилог цркви.

Kreacionisti

Креационизам је веровање да се прва два поглавља Библије морају тумачити као историја настанка
света. Настаје превасходно као одговор Дарвиновом „Пореклу бића", дакле еволуционистичком
приступу који се званично предаје по школама. Идејни вођа (дакле, не организациони) био је Чарлс
Хоџ, презбитеријански теолог из Принстона, у САД, Креационисти широм света окупљају се, од краја
19. века па до данас, у виду удружења. Зашто уопште говоримо о креационистима, кад они немају
обележја класичних верских заједница? Из периода у период, у својој историји (ваљда како се
наука развијала) мењају своје формално верско присуство. Час су уз баптисте, час уз Христову цркву,
час су самобитни, а најчешће су пак „у крилу теозофа и адвентиста.
Чистоти и целини хришћанске вере никако не одговара да разна научна лаицистичка
удружења (не, дакле, уметничка) врше егзактно доказивање тачности навода из Библије, без увида у
целину хришћанског учења и без икаквих теолошко-догматских координата у раду. Шта је у Библији
егзактно, шта мистично, а шта надчулно, како тумачимо први дан у процесу стварања света,
како тумачити разне метафоре, поруке и поуке за све ово морамо се консултовати са одговарајућим
теолозима. Ова и слична удружења („Удружење за неговање и развој црквене музике", „Удружење
целојеванђељских пословних људи" и слична) чине можда, без зле намере, медвећу услугу
хришћанској апологетици, тумачећи Свето писмо на непотпун и неадекватан начин. При томе,
из незнања, бркају и званично црквено и секташко учење, уносећи чак и елементе других религија.

Pentekostalci

Име ове секте потиче од грчке речи „пентекостас", што значи „света педесетница", празник силаска
Светог Духа на апостоле. У нашем народу то се обележава као недеља на Духове или празник Свете
Тројице. То се, подстимо, десило десет дана после Христовог вазнесења или педесет дана после
васкрсења Христовог. Званичне цркве, дакле, познају све ове празнике и славе их, а дан силаска
Светог Духа (по претходној Христовој најави да ће се то десити апостолима) јесте и дан када су
се апсотоли, обдарени Светим Духом и научени разним светским језицима (иначе до тада
неписмени), разишли по свету, да би ширили хришћанство и крстили све народе, у име Оца, Сина и
Светога Духа. То је дан када је кроз Духа светога и мисије апостола заживела Црква Христова
на Земљи као продужетак његове мисије на Земљи и као тело Христово на Земљи, чија је он глава.
Овај део Светог писма очигледно је фасцинирао неке људе који су проучавали Библију, па тако и
баптисту Спарлинга и његовог сина, који су поверовали да посебним молитвама и призивањем Дух
свети може да се спусти и на њих, те да их све обдари знањем светских језика, као и да их учини
чудотворцима.
Спарлинг и његов син бивају потом искључени из Цркве, али 1886. оснивају „Покрет последњег
изливања Духа светога", који се, иначе, узима
као претеча „пентекосталне заједнице", основане 1901. у Канзасу, у САД, а основао ју је бивши
методистички проповедник Чарлс Пархам. Био је уверен да се на њега и његове ученике (као
својевремено на апостоле) може спустити Свети Дух и обдарити их разним знањима и вештинама,
као, наравно, и знањима страних језика. Обузетост Светим Духом у току служби следбеници су
показивали великим ораторством, песмом и игром. Посебно стање обузетости чинило их је
„способним" да могу осетити и неке натприродне знаке другог Христовог доласка. Овај покрет се,
почетком века, шири по САД, а измећу два рата и по Европи и Скандинавији, па тако долази и у
Југославију.
Оно што је карактеристично за пентекостална богослужења јесу ораторство и песма, то јест
изговарање такозваних „глосалија". Глосалије су речи и реченице које се изговарају приликом
службе, а које по њима „надолазе" под дејством Духа светога. Те речи могу бити чак и непознате и
говорнику и слушаоцу, или познате само једном од њих, дакле, није битно да ли се
саговорници разумеју. Из окриља пентекосталаца на Западу се, после Другог светског рата, шири
посебан харизматски духовњачки покрет који залази и у званичне цркве.
Став званичних цркава према духовњацима није био позитиван. Сматрали су их обичним чудацима,
чак комедијашима, ка што су били квекери, Једна харизматско-неопентекостална подгрупа. Они су се
делили на „шејкере" (тресаче), који су се на богослужбеним призивањима, по наводном наиласку
Светог Духа и обузети њиме, клатили, а друга група били су „џампери" (скакачи), који су
44
под дејством тог духа скакали. Ипак, најдискретнији је био Папа Павле VI, који их је охрабрио и
благословио, и то због њихове ревности, општецрквеног живота, дубље и догматски доследније
евангелизације следбеника и прихватања светих тајни крштења, миропомазања и евхаристије, као и
привољавања народа да у што већем броју бива у црквено-духовним сферама и да, макар и
делимично, усваја хришћанско учење.
Тако пентекостална заједница опстаје, тим пре што је у основи то заједница врло богатих људи.
Укупно броји око три милиона верника, а у Југославији око 30.000 хиљада. У СРЈ пентекосталци
имају 50 својих богомоља. Заједно са баптистима организовали су више хуманитарних акција кроз
организацију која се зове „Хлеб живота".
После података о адвентистима/ суботарима, Јеховиним сведоцима, мормонима и пентекосталцима,
потребно је навести податак који је веома важан са безбедносног аспекта. Наиме, по подацима који су
из добијени Грчке, централе ове четири секте налазе се у САД, где су повезане са америчком
обавештајном службом ЦИА и Саветом за националну безбедност САД.

Mormoni Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana

Реформисање Римокатоличке цркве, почев од Лутера, иде све даље, све до Јеховиних сведока
који су се највише удаљили од учења Римокатоличке цркве.
Мормони, мећутим, не сматрају себе продужетком или реформацијским обликом неке претходне
верске заједнице, већ црквом „новог откровења" које треба придодати Библији.
О чему је овде реч?
Најпре неколико речи о оснивачу. То је Џозеф Смит, Американац, чија се породица, за време
његове младости, често селила с краја на крај САД. Смит је опседнут религијом и Богом. Анћели му
се често јављају и наводе да је пуноћа вечног јеванћеља изражена кроз књигу о прастановницима
Америке, написану на златним плочама, да би му анђели, најзад, показали где је та књига,
давши му благослов за читање, превођење и објављивање њене садржине. Књига је штампана
1830. године. Има 585 страна и она је, по мормонском учењу, ново откровење и порука Библије.
Написао ју је пророк Мормон, а запечатио син Морони да би служила за наше време.
Мислим да би било интересантно, а и неопходно за разумевање мормонског учења, да се укратко да
садржај књиге. Наиме, приликом градње вавилонске куле (уп. Стари завет) људи су због своје
охолости Божјом вољом били пометени широм света. Тако су и Јаредови потомци стигли у Северну
Америку. Међу њима је убрзо избио рат, али их сам Бог помири, пославши им пророка Егера, који
њихову историју написа на златним плочама и сакри их. Око 600 година пре Христа дође у
Јужну Америку породица са четири сина. Њихови потомци поделише се на побожне Нефите и
безбожнике Ламанте, који за казну добише бакарно црвену боју коже. Нефити пронађоше Егерову
42
скривену хронику, што још више распламса њихову побожност. Нефитски пророци ће чак и
пророковати о доласку Исуса Христа. После вазнесења, Исус Христос, по учењу мормона, посећује
и Америку и ту, међу Нефитима, оставља дванаест апостола. Убрзо, међутим, дође до рата између
Нефита и Ламаната, у којем Ламанти потукоше Нефите. Један од преживелих Нефита, по имену
Мормон, написа целу хронику од Егера до његових дана, а књигу заврши, запечати и на брду
Куморах сакри његов син Морони. Ту се налазила све док је није пронашао Џозеф Смит.
О веродостојности „Књиге Мормонове" нећу говорити, осим оног што знам као обичан читалац, а то
је да Библија зна за Јареда, али да он није савременик вавилонске куле, те да многи мормонски
теолози покушавају да нека „изгубљена племена" из Библије уклопе у своју доктрину и преселе их са
Блиског истока у Америку. Напоменимо да не постоји ниједан археолошки доказ који би доказивао
тачност мормонских тврдњи.
И поред илустрованих начела вере, све више снажећи и по броју чланова и по финансијској моћи,
мормони још увек воде жестоку апологетску борбу за признање и аутентичност, и по томе су
јединствени у свету. Крштавају чак и покојне, међу којима су и многе историјске личности као што
су: Александар Македонски, Наполеон, и други. Све, дакле, са циљем да своје корене вежу
за званичну, признату историју. Осим тога, они тврде како Цркву коју је основао Исус Христос
признају, али да више није било Божјих објава нити правих тумачења. Свака црква је Свето писмо
тумачила на свој начин, а у ствари се све више удаљавала од чистог Јеванђеља.
Мормони наводе и следеће: да је Господ рекао како ће последњих дана обновити Цркву своју, а „про
рок" Џозеф Смит упитао је Господа још 1820. у коју цркву да верује, на шта му је Господ одговорио
да ниједна не ваља. После више „божанских објава" које је примио, Џозеф Смит је 06. 04.1830.
установио „Цркву Исуса Христа светаца последњих дана".
Божанском моћи „пророк" Џозеф Смит успео је да преведе „Књигу Мормонову" која, како верују
мормони, садржи непроцењиве еванћеоске норме, а такође и „божанске објаве" у посебним целинама:
„Доктрина и завети" и „Драгоцени бисери".
Мормони себе зову „Црквом Исуса Христа светаца последњих дана", сматрајући да су једина
истинита и аутентична црква данас у свету, са правим и чистим еванћеоским знањем, апостолским
прејемством од Бога Оца и Господа Исуса Христа, преко Џозефа Смита до самих следбеника.
Осим приказане илустрације, допунићу опис мормонског учења још неким наводима:
• Отац, Син и Свети дух нису једна божанска природа, већ три бога која имају савршену људску
природу. Бог Отац поистовећује се са Адамомом, син Христос није рођен силаском Духа светога,
већ путем физичког сједињења Адама Бога и смртне Деве Марије. Бога Оца зову Елохим, али он је
само један од богова, и то бог овог света, дакле, није једини. Заиста је оправдано запитати се, како
мормони, који себе сматрају јединим аутентичним следбеницима Јеванђеља, могу бити толико
удаљени од хришћанства и самог Јеванђеља. Како могу заговарати политеизам, крстити мртве,
склапати бракове између мртвих? Како могу обарати догму о Светом Духу, Пресветој деви Марији,
њеном безгрешном зачећу, те самом роћењу Господа Исуса Христа?
• Са друге стране потребно је истаћи да су мормони врло организована и дисциплинована верска
заједница. Њихови чланови су, по правилу, вредни, етички и породични људи, који такав однос
имају и према својим предузећима и читавој заједници.
Мормонска верска заједница има око десет милиона чланова. Највише их је у САД, и то у држави
Јути, где је и седиште мормона, у граду Солт Лејк Ситију.
Организациона структура слична је пирамиди:
• Дно сачињавају обични чланови, који су распоређени у огранке којима руководе шефови са
својим саветницима.
• Изнад њих је трочлано „председништво бискупије".
• Изнад овога тела налази се „савет седамдесеторице", подељен у два кворума:
први, који не подлеже реизборности, и
други, који се бира сваке пете године.
• Изнад њих је савет од 7 људи.
43
• Изнад тог савета је кворум од 12 утицајних мормона, искључиво америчких држављана. То су
обавезно врсни грански стручњаци из разних области.
• Председник је Езра Тафт Бенсон, са два саветника.
• Жене не могу бити чланови ниједног светог реда.
Финансирање се врши на три начина:
1.давањем десетине прихода, што важи за све чланове;
2.добровољним прилозима;
3.куповином акција и приходима од фирми чији је власник црква.
Верски обреди у црквама и храмовима:
• У цркву може да уће сваки знатижељник, а у храм само проверени члан после полагања
заклетве о чувању тајне. Провереним члановима после се поверавају и тајни задаци: тајно крштење
мртвих, склапање вечног брака (брака и после смрти). Они такоће треба да унапрећују своју
духовност и да је преносе на млађе.
Центар мормона за СРЈ је у Београду. Рачуна се да их има до 300. Огранак мормона у СРЈ припада
мисији са седиштем у Бечу, а духовна управа за Европу и једини храм у Европи налази се у
Франкфурту.