Gnostici

Овде ће бити дат само први део приче о гностицима. То су гностици са краја првог и почетка другог
века наше ере. Други део приче везан је за реактуелизовани гностицизам, од 18. века па до данас, што
ће бити објашњено у групи савремених синкретистичких секти. Зато је интересантно видети на којем
праучењу почива овај још увек актуелни јеретички правац. Сам назив потиче од грчке речи „гносис",
што значи „знање". Гностици су деловали крајем првог и почетком другог века. Хришћанство тумаче
као једну врсту спиритуалистичко-интелектуалистичке филозофије, где се духовно одваја од
материјалног. Христа стављају у центар, али Цркву одбијају. Следити Христа значи
овладати истином и техником којом можемо осетити Христов божански дух у себи.
Тако гностици у хришћанству виде трансценденталну надградњу свог филозофског образовања чијим
овладавањем не само да могу пробудити божански дух у себи него могу дати и одговоре на нека
суштинска питања о животу, времену, космосу. При томе гностици не тумаче само хришћанство, него
и друге источњачке правце. Суштина старовековног гностичког учења јесте у односу Бога и материје.
Материја је беживотна маса, а Бог јој даје форму, значај и живот, путем слања духовних суштина,
које се зову еони. Сви еони заједно чине духовну пуноћу, при чему су савршенији они проистекли
из врховне суштине. Последњи еон као најслабији сам је упао у материју, а како је сам по себи дух
реда и хармоније, он се труди да то учини и са материјом. Он се зове демијург и он је душа света.
Ипак, ово духовно начело жели ослобоћење од материје, што доводи до борбе духа и материје. По
једној варијанти, то је био александријски гностицизам („демијург је јачи од материје"), а по
другој варијанти (сиријском гностицизму) „демијург је у власти материје и сотоне". Тако он
мисионари по свету, подјармљујући материју духу. Е сад, ради ослобађања и потпуног овладавања
духовног начела, Бог шаље већег еона, Христа, који се сједињује са човеком Исусом. Циљ
његовог доласка није да људе искупи, већ да их научи религијском знању и покаже средства за борбу
са материјом. Док неки уз та сазнања подразумевају и воћење живота у врлини, други та сазнања
сматрају довољним, а сам начин живота небитним, те живе у разблуду и неморалу, у чињењу свега по
сопственој вољи.
Да закључим: обе варијанте рефлектују се и на данашње гностике, о којима ће бити речи касније.