Сама реч „адвентисти" потиче од енглеске речи „adventure", што значи долазак. У буквалном смислу
сви хришћани су адвентисти, јер верују у други долазак Господа нашег Исуса Христа и надају му се.
Ову секту (која, иначе, себе назива црквом) основао је 1833. Вилијем Милер (1781-1849).
Најобимније радове и можда највећи ауторитет мећу адвентистичким теолозима има Елен Вајт (1827-
1915), која је написала 43 књиге, уз велики мисионарски рад. Највише својим личним делом
изградила је и уобличила адвентистичке догматско-доктринарне погледе на свет, обишла је многе
државе и својим пророковањем на један прагматичан начин привукла је велики број
присталица. Њеним учењима дефинитивно се заокружује и завршава учење адвентиста, а покреће се
и часопис „Стражари истине".
Сам Милер, осим тога што је оснивач адвентиста и што се два пута (1843. и 1844. године)
компромитовао прорачунавајући и објашњавајући те године други долазак Господа Исуса Христа,
36
није оставио видног трага међу адвентистима.
Општа обележја адвентиста
• самофинансирање, будући да је још 1858. уведен десетак, што значи да сваки члан даје
заједници једну десетину свих прихода, и то ову заједницу чини можда најбогатијом од свих које
помињемо;
• мисионарство, које је од почетка организовано кроз мисионарска предавања, трибине, часописе,
дописне школе, радионице, колпортерство, а уз то се организују и пригодни концерти, окупљају
хорови, фолклорне групе; • имају своје школе, штампарије, факултете и обданишта, радионице и фабрике;
• оснивају и помажу многе хуманитарне организације.
Организација
• Најмања организациона јединица јесте црквена општина. Довољно је да броји и три верника.
• Више општина чини окружни савез.
• Више савеза чини унију.
• Више унија чини Генералну конференцију.
• Генерална конференција налази се у Вашингтону, а њен председник је Роберт Фоленберг.
• Седиште за Европу је у Лондону, а води га Холанћанин Јан Полсен.
• Иначе, процењује се да у свету имају око десет милиона присталица.
Објављују око 300 листова на 273 светска језика. Имају 4.200 школа, 11.000 учитеља и око 300.000
полазника. Имају око 500 виших школа и 22 факултета, затим 140 болница са око 6.000 лекара и
медицинског особља, 50 старачких домова и 30 прехрамбених индустрија.
Дакле, у питању је врло организована верска заједница, са релативно великим бројем следбеника,
развијеним пратећим делатностима и јаком световном инфраструктуром.
Догмашска обележја
• Извор вере и мера истинитости је Свето писмо.
• Човек се спасава вером у искупитељску жртву Господа Исуса Христа.
• Христос је једини посредник између Бога и човека и нема потребе за молитвеним обраћањем
Богородици и свецима.
• Не постоји седам светих тајни (као у традиционалним црквама), већ само три: вечера Господња
(причест), крштење и свештенство.
• Нема монаштва.
• Нема поштовања икона, реликвија и крста.
• Забрањени су алкохол, дуван и од јела свињетина.
• Римокатоличку цркву називају „великом блудницом", док су према православнима
прозелитски оријентисани.
Сада ће бити наведене поставке по којима су адвентисти постали познати и међу људима који се не
занимају за верска питања.
1. Оно по чему сви знају адвентисте јесте то да славе суботу, па их по томе и зову суботарима.
2. По адвентистима, нема свесног живота после смрти. Душе праведника страдају да би васкрсле,
а душе грешника умиру.
3. Адвентисти тврде да имају дар пророштва, те да, и поред грешака њиховог оснивача Милера у вези
са прорицањем времена другог доласка Господа Исуса Христа, они ипак знају да је дан његовог
другог силаска врло скоро, јер су ту „знаци времена: многе цркве, многи пророци, ратови, болести,
37
несреће..."
4. Један од незаобилазних адвентистичких догми јесте и она о „визији,, другог доласка Христовог, а
дала ју је Елен Вајт. Та визија, иначе, не постоји ни у једном црквеном документу, као ни у Светом
писму. Та „визија" биће овде представљена графички.
Ова „визија" нема везе ни са Светим писмом, где је крај света пророкован у Откровењу Јовановом,
нити има везе са символима вере званичне Цркве.
Адвентисти су најбројнија секта у СРЈ. Броје око 80.000 чланова, по броју крштења, а укупно око
150.000 присталица. Имају 50 објеката на територији СРЈ и теолошки факултет у Београду. У оквиру
адвентистичке верске заједнице делује хуманитарна организација „АДРА", а објављују и часопис
„Знаци времена". У Београду такоће имају и радио-станицу „Радио Глас наде".
Адвентисти себе сматрају црквом и тако се и номинују свуда по свету, па и овде. У СРЈ имамо три
центра у Београду, Новом Саду и Нишу
сви хришћани су адвентисти, јер верују у други долазак Господа нашег Исуса Христа и надају му се.
Ову секту (која, иначе, себе назива црквом) основао је 1833. Вилијем Милер (1781-1849).
Најобимније радове и можда највећи ауторитет мећу адвентистичким теолозима има Елен Вајт (1827-
1915), која је написала 43 књиге, уз велики мисионарски рад. Највише својим личним делом
изградила је и уобличила адвентистичке догматско-доктринарне погледе на свет, обишла је многе
државе и својим пророковањем на један прагматичан начин привукла је велики број
присталица. Њеним учењима дефинитивно се заокружује и завршава учење адвентиста, а покреће се
и часопис „Стражари истине".
Сам Милер, осим тога што је оснивач адвентиста и што се два пута (1843. и 1844. године)
компромитовао прорачунавајући и објашњавајући те године други долазак Господа Исуса Христа,
36
није оставио видног трага међу адвентистима.
Општа обележја адвентиста
• самофинансирање, будући да је још 1858. уведен десетак, што значи да сваки члан даје
заједници једну десетину свих прихода, и то ову заједницу чини можда најбогатијом од свих које
помињемо;
• мисионарство, које је од почетка организовано кроз мисионарска предавања, трибине, часописе,
дописне школе, радионице, колпортерство, а уз то се организују и пригодни концерти, окупљају
хорови, фолклорне групе; • имају своје школе, штампарије, факултете и обданишта, радионице и фабрике;
• оснивају и помажу многе хуманитарне организације.
Организација
• Најмања организациона јединица јесте црквена општина. Довољно је да броји и три верника.
• Више општина чини окружни савез.
• Више савеза чини унију.
• Више унија чини Генералну конференцију.
• Генерална конференција налази се у Вашингтону, а њен председник је Роберт Фоленберг.
• Седиште за Европу је у Лондону, а води га Холанћанин Јан Полсен.
• Иначе, процењује се да у свету имају око десет милиона присталица.
Објављују око 300 листова на 273 светска језика. Имају 4.200 школа, 11.000 учитеља и око 300.000
полазника. Имају око 500 виших школа и 22 факултета, затим 140 болница са око 6.000 лекара и
медицинског особља, 50 старачких домова и 30 прехрамбених индустрија.
Дакле, у питању је врло организована верска заједница, са релативно великим бројем следбеника,
развијеним пратећим делатностима и јаком световном инфраструктуром.
Догмашска обележја
• Извор вере и мера истинитости је Свето писмо.
• Човек се спасава вером у искупитељску жртву Господа Исуса Христа.
• Христос је једини посредник између Бога и човека и нема потребе за молитвеним обраћањем
Богородици и свецима.
• Не постоји седам светих тајни (као у традиционалним црквама), већ само три: вечера Господња
(причест), крштење и свештенство.
• Нема монаштва.
• Нема поштовања икона, реликвија и крста.
• Забрањени су алкохол, дуван и од јела свињетина.
• Римокатоличку цркву називају „великом блудницом", док су према православнима
прозелитски оријентисани.
Сада ће бити наведене поставке по којима су адвентисти постали познати и међу људима који се не
занимају за верска питања.
1. Оно по чему сви знају адвентисте јесте то да славе суботу, па их по томе и зову суботарима.
2. По адвентистима, нема свесног живота после смрти. Душе праведника страдају да би васкрсле,
а душе грешника умиру.
3. Адвентисти тврде да имају дар пророштва, те да, и поред грешака њиховог оснивача Милера у вези
са прорицањем времена другог доласка Господа Исуса Христа, они ипак знају да је дан његовог
другог силаска врло скоро, јер су ту „знаци времена: многе цркве, многи пророци, ратови, болести,
37
несреће..."
4. Један од незаобилазних адвентистичких догми јесте и она о „визији,, другог доласка Христовог, а
дала ју је Елен Вајт. Та визија, иначе, не постоји ни у једном црквеном документу, као ни у Светом
писму. Та „визија" биће овде представљена графички.
Ова „визија" нема везе ни са Светим писмом, где је крај света пророкован у Откровењу Јовановом,
нити има везе са символима вере званичне Цркве.
Адвентисти су најбројнија секта у СРЈ. Броје око 80.000 чланова, по броју крштења, а укупно око
150.000 присталица. Имају 50 објеката на територији СРЈ и теолошки факултет у Београду. У оквиру
адвентистичке верске заједнице делује хуманитарна организација „АДРА", а објављују и часопис
„Знаци времена". У Београду такоће имају и радио-станицу „Радио Глас наде".
Адвентисти себе сматрају црквом и тако се и номинују свуда по свету, па и овде. У СРЈ имамо три
центра у Београду, Новом Саду и Нишу