Приказивање постова са ознаком Adventisti subotari. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Adventisti subotari. Прикажи све постове

уторак, 16. април 2013.

Adventisti subotari

Сама реч „адвентисти" потиче од енглеске речи „adventure", што значи долазак. У буквалном смислу
сви хришћани су адвентисти, јер верују у други долазак Господа нашег Исуса Христа и надају му се.
Ову секту (која, иначе, себе назива црквом) основао је 1833. Вилијем Милер (1781-1849).
Најобимније радове и можда највећи ауторитет мећу адвентистичким теолозима има Елен Вајт (1827-
1915), која је написала 43 књиге, уз велики мисионарски рад. Највише својим личним делом
изградила је и уобличила адвентистичке догматско-доктринарне погледе на свет, обишла је многе
државе и својим пророковањем на један прагматичан начин привукла је велики број
присталица. Њеним учењима дефинитивно се заокружује и завршава учење адвентиста, а покреће се
и часопис „Стражари истине".
Сам Милер, осим тога што је оснивач адвентиста и што се два пута (1843. и 1844. године)
компромитовао прорачунавајући и објашњавајући те године други долазак Господа Исуса Христа,
36
није оставио видног трага међу адвентистима.
Општа обележја адвентиста
• самофинансирање, будући да је још 1858. уведен десетак, што значи да сваки члан даје
заједници једну десетину свих прихода, и то ову заједницу чини можда најбогатијом од свих које
помињемо;
• мисионарство, које је од почетка организовано кроз мисионарска предавања, трибине, часописе,
дописне школе, радионице, колпортерство, а уз то се организују и пригодни концерти, окупљају
хорови, фолклорне групе; • имају своје школе, штампарије, факултете и обданишта, радионице и фабрике;
• оснивају и помажу многе хуманитарне организације.
Организација
• Најмања организациона јединица јесте црквена општина. Довољно је да броји и три верника.
• Више општина чини окружни савез.
• Више савеза чини унију.
• Више унија чини Генералну конференцију.
• Генерална конференција налази се у Вашингтону, а њен председник је Роберт Фоленберг.
• Седиште за Европу је у Лондону, а води га Холанћанин Јан Полсен.
• Иначе, процењује се да у свету имају око десет милиона присталица.
Објављују око 300 листова на 273 светска језика. Имају 4.200 школа, 11.000 учитеља и око 300.000
полазника. Имају око 500 виших школа и 22 факултета, затим 140 болница са око 6.000 лекара и
медицинског особља, 50 старачких домова и 30 прехрамбених индустрија.
Дакле, у питању је врло организована верска заједница, са релативно великим бројем следбеника,
развијеним пратећим делатностима и јаком световном инфраструктуром.
Догмашска обележја
• Извор вере и мера истинитости је Свето писмо.
• Човек се спасава вером у искупитељску жртву Господа Исуса Христа.
• Христос је једини посредник између Бога и човека и нема потребе за молитвеним обраћањем
Богородици и свецима.
• Не постоји седам светих тајни (као у традиционалним црквама), већ само три: вечера Господња
(причест), крштење и свештенство.
• Нема монаштва.
• Нема поштовања икона, реликвија и крста.
• Забрањени су алкохол, дуван и од јела свињетина.
• Римокатоличку цркву називају „великом блудницом", док су према православнима
прозелитски оријентисани.
Сада ће бити наведене поставке по којима су адвентисти постали познати и међу људима који се не
занимају за верска питања.
1. Оно по чему сви знају адвентисте јесте то да славе суботу, па их по томе и зову суботарима.
2. По адвентистима, нема свесног живота после смрти. Душе праведника страдају да би васкрсле,
а душе грешника умиру.
3. Адвентисти тврде да имају дар пророштва, те да, и поред грешака њиховог оснивача Милера у вези
са прорицањем времена другог доласка Господа Исуса Христа, они ипак знају да је дан његовог
другог силаска врло скоро, јер су ту „знаци времена: многе цркве, многи пророци, ратови, болести,
37
несреће..."
4. Један од незаобилазних адвентистичких догми јесте и она о „визији,, другог доласка Христовог, а
дала ју је Елен Вајт. Та визија, иначе, не постоји ни у једном црквеном документу, као ни у Светом
писму. Та „визија" биће овде представљена графички.
Ова „визија" нема везе ни са Светим писмом, где је крај света пророкован у Откровењу Јовановом,
нити има везе са символима вере званичне Цркве.
Адвентисти су најбројнија секта у СРЈ. Броје око 80.000 чланова, по броју крштења, а укупно око
150.000 присталица. Имају 50 објеката на територији СРЈ и теолошки факултет у Београду. У оквиру
адвентистичке верске заједнице делује хуманитарна организација „АДРА", а објављују и часопис
„Знаци времена". У Београду такоће имају и радио-станицу „Радио Глас наде".
Адвентисти себе сматрају црквом и тако се и номинују свуда по свету, па и овде. У СРЈ имамо три
центра у Београду, Новом Саду и Нишу