Креационизам је веровање да се прва два поглавља Библије морају тумачити као историја настанка
света. Настаје превасходно као одговор Дарвиновом „Пореклу бића", дакле еволуционистичком
приступу који се званично предаје по школама. Идејни вођа (дакле, не организациони) био је Чарлс
Хоџ, презбитеријански теолог из Принстона, у САД, Креационисти широм света окупљају се, од краја
19. века па до данас, у виду удружења. Зашто уопште говоримо о креационистима, кад они немају
обележја класичних верских заједница? Из периода у период, у својој историји (ваљда како се
наука развијала) мењају своје формално верско присуство. Час су уз баптисте, час уз Христову цркву,
час су самобитни, а најчешће су пак „у крилу теозофа и адвентиста.
Чистоти и целини хришћанске вере никако не одговара да разна научна лаицистичка
удружења (не, дакле, уметничка) врше егзактно доказивање тачности навода из Библије, без увида у
целину хришћанског учења и без икаквих теолошко-догматских координата у раду. Шта је у Библији
егзактно, шта мистично, а шта надчулно, како тумачимо први дан у процесу стварања света,
како тумачити разне метафоре, поруке и поуке за све ово морамо се консултовати са одговарајућим
теолозима. Ова и слична удружења („Удружење за неговање и развој црквене музике", „Удружење
целојеванђељских пословних људи" и слична) чине можда, без зле намере, медвећу услугу
хришћанској апологетици, тумачећи Свето писмо на непотпун и неадекватан начин. При томе,
из незнања, бркају и званично црквено и секташко учење, уносећи чак и елементе других религија.
света. Настаје превасходно као одговор Дарвиновом „Пореклу бића", дакле еволуционистичком
приступу који се званично предаје по школама. Идејни вођа (дакле, не организациони) био је Чарлс
Хоџ, презбитеријански теолог из Принстона, у САД, Креационисти широм света окупљају се, од краја
19. века па до данас, у виду удружења. Зашто уопште говоримо о креационистима, кад они немају
обележја класичних верских заједница? Из периода у период, у својој историји (ваљда како се
наука развијала) мењају своје формално верско присуство. Час су уз баптисте, час уз Христову цркву,
час су самобитни, а најчешће су пак „у крилу теозофа и адвентиста.
Чистоти и целини хришћанске вере никако не одговара да разна научна лаицистичка
удружења (не, дакле, уметничка) врше егзактно доказивање тачности навода из Библије, без увида у
целину хришћанског учења и без икаквих теолошко-догматских координата у раду. Шта је у Библији
егзактно, шта мистично, а шта надчулно, како тумачимо први дан у процесу стварања света,
како тумачити разне метафоре, поруке и поуке за све ово морамо се консултовати са одговарајућим
теолозима. Ова и слична удружења („Удружење за неговање и развој црквене музике", „Удружење
целојеванђељских пословних људи" и слична) чине можда, без зле намере, медвећу услугу
хришћанској апологетици, тумачећи Свето писмо на непотпун и неадекватан начин. При томе,
из незнања, бркају и званично црквено и секташко учење, уносећи чак и елементе других религија.
Kreacionista ima i medju Pravoslavnima,pokret Sestodnev iz Rusije.U Islamu je najpoznatiji Harun Yahia.Cak i medju ateistima u Kini postoji pokret koji baca sumnju u Darvinizam iako se tamo najvise nadje fosila koji negiraju evoluciju.Crno trziste je puno falsifikatora koji prave lazne replike kao sto je slucaj sa Arheoraptorom.
ОдговориИзбриши